Dan borbe protiv duvanskog dima dočekujemo sa polovičnom zabranom pušenja

Dvanaest godina od donošenja Zakona o zaštiti od duvanskog dima i dalje važi izuzeće za ugostiteljske objekte. Celovečernji izlazak u zadimljeni klub jednak je pušenju 10 cigareta, a među 15.000 osoba koje godišnje umru u Srbiji od duvanskog dima, više stotina su nepušači. 

Jedna od velikih zabluda, karakteristična za sve zemlje u kojima je borba protiv pušenja u početnoj fazi, jeste olako shvatanje problema koje nosi pasivno pušenje. Dok u Srbiji aktivno puši 37% odraslih, pasivno je dimu izloženo mnogo više, najviše u ugostiteljskim objektima i kod kuće.

Svaka deseta žrtva duvanskog dima je pasivni pušač

Pasivno pušenje izlaže osobu koja se nalazi u blizini pušača spektru od čak 7000 hemijskih jedinjenja, od kojih je 70 kancerogeno. Prosečan pasivan pušač je u četiri puta većem riziku od raka pluća od nepušača, dok je pasivni pušač koji je veoma izložen duvanskom dimu u 40 puta većem riziku od nepušača. 

Podaci iz SAD govore da od ukupno 480.000 smrti godišnje koje su pripisane pušenju, 41.000 smrt zabeležena je među pasivnim pušačima, odnosno da su skoro 10% žrtava duvanskog dima pasivni pušači.

Pored pretnje od raka pluća, pasivni pušači su izloženi i riziku od kardiovaskularnih bolesti izazvanih dimom, a i kada rezultat nije fatalan, zdravstvene posledice su ozbiljne. Statistike iz SAD pokazuju da 1500 nepušača koji rade u ugostiteljstvu godišnje dobije astmu, a prava cifra je verovatno i mnogo veća, zbog velikog broja ugostiteljskih radnika koji nemaju pristup zdravstvu.

Pasivno pušenje po riziku koji nosi je rame uz rame sa pušenjem 

Koliko je pasivno pušenje po štetnom efektu blisko aktivnom pušenju pokazuju podaci iz Švajcarske, u kojoj je nivo nikotina pre i posle zabrane pušenja u kafićima i restoranima meren bedžom koji su radnici nosili, a koji upija nikotin, tako da su istraživači mogli lako da izmere koncentracije koje su se akumulirale tokom jednog dana.

Pre zabrane 2010. godine, prosečna koncentracija u ugostiteljskom objektu bila je na nivou od 4.5 ekvivalent cigarete (radnik tokom smene udahne toliko dima kao da je popušio 4.5 cigareta). Najveća koncentracija (10), bila je u noćnim klubovima, a najmanja u restoranima (3.3). Pokazalo se da podela prostora na pušački i nepušački deo nema efekta ako je reč o istoj prostoriji, kao i da zabrana pušenja na 2-3 sata za vreme ručka ima efekta, tj. da je to dobra prelazna mera.

Kako je moguće da pasivan pušač u kafeu unese tako mnogo štetnih hemikalija? Razlog je visoka koncentracija štetnih jedinjenja u vazduhu. Pušač koji popuši cigaretu napolju tokom pauze na poslu uneće u sebe dvadesetak puta dim jedne cigarete, i to će biti sve štetne materije za taj sat. Sa druge strane, pasivan pušač u kafeu, koji sa svakim udahom uzme 1000 puta manje hemikalija nego pušač kada vuče dim, uzeće istu količinu štetnih materija za jedan sat, jednostavno jer konstantno diše taj vazduh.

Još jedan način procene štetnosti vazduha u ugostiteljskim objektima je merenje prisustva suspendovanih čestica. Koncentracije PM2.5 čestica preko 650µg/m3 tipične su za barove i klubove, a svaka koncentracija veća od 250µg/m3 smatra se dirketno opasnom po zdravlje, u smislu da takvo okruženje treba smesta napustiti.

Koronavirus daje nam dodatni razlog da budemo pažljiviji i izbegavamo pasivno udisanje duvanskog dima. Iskustva iz bolnica pokazuju da aktivni i pasivni pušači češće oboljevaju, da su njihove kliničke slike teže i da češće umiru od koronavirusa.

U kafićima i klubovima u Srbiji pušenje je i dalje dozvoljeno

Zabrana pušenja na javnim mestima, mera koja je na snazi u Srbiji od 2010. godine, nažalost predstavlja samo polovičnu meru. U većini kancelarija i čekaonica pepeljara odavno nema, međutim u ugostiteljskim objektima pušenje je i dalje dozvoljeno, zbog pretpostavke da bi zabrana pušenja bila pogubna po ugostitelje.

Iskustva evropskih zemalja pokazuju da su ekonomski efekti zabrane pušenja pozitivni, jer su troškovi javnog zdravlja niži, građani su zdraviji i produktivniji, a zabrana pušenja u klubovima direktno vodi manjem unosu alkohola, što je takođe ogromna zdravstvena i ekonomska korist. Jedini ugostitelji koji treba da brinu su mesta na koja se dolazi da se pije jeftin alkohol. Iskustvo Velike Britanije pokazuje da su nakon zabrane pušenja zatvoreni samo najjeftiniji pabovi.

Moguće je da bi čuveni noćni život Beograda bio donekle pogođen kada bi bilo ukinuto izuzeće ugostiteljskih objekata od zabrane pušenja na javnim mestima, međutim sasvim je moguće i da se to ne bi dogodilo. Ankete Instituta za javno zdravlje pokazuju da 82% studenata podržava zabranu pušenja na javnim mestima, a 55% čak i zabranu na otvorenim javnim mestima.

Baš kao što se to dogodilo u drugim državama koje su pušenje potpuno izbacile sa javnih mesta, potpuna zabrana bi pomogla da se pozitivne navike mlađih generacija prenesu na starije generacije, umesto da se loše navike starijih prenose na mlade, kao što je danas slučaj.