Kako žene mogu sprečiti urinarne infekcije?

Kako žene mogu sprečiti urinarne infekcije?

Urinarne infekcije se često smatraju tipično ženskim problemom, što nije daleko od istine, jer iako muškarci imaju komplikovanije infekcije, kod žena su infekcije daleko češće. Čak 60% žena imaće barem jednu urinarnu infekciju tokom života, a isto važi za samo 12% muškaraca. Takođe, trećina žena koje su imale jednu infekciju imaće ih ponovo tokom života, tako da je ukupan broj slučajeva urinarnih infekcija skoro desetostruko veći kod žena.

Razlog za češću prisutnost urinarnih infekcija kod žena ne leži u hormonima ili fiziologiji, već u anatomiji. Urinarne infekcije nastaju tako što bakterije iz spoljne sredine putuju kroz uretru, cevčicu kroz koju se mokraća izbacuje iz bešike, i zatim se zadržavaju u uretri, u bešici ili putuju sve do bubrega. Što su bakterije dalje stigle, to se infekcija smatra ozbiljnijom i to se teže leči, a razlog češćeg oboljevanja žena je kraća uretra, što bakterijama olakšava prolaz.

Urinarne infekcije koje se javljaju kod osoba koje nemaju već prisutna ili hronična oboljjenja urinarnog trakta smatraju se nekomplikovanim, budući da se relativno lako leče antibioticima. Sa druge strane, duže prisutne infekcije, posebno kada su u pitanju rezistentni sojevi bakterija, smatraju se komplikovanim. Iako žene češće oboljevaju od urinarnih infekcija, to su uglavnom nekomplikovane infekcije, dok muškarci i deca češće pate od komplikovanih infekcija. Jednostavne urinarne infekcije najčešće prestaju već posle 72 sata tretmana antibioticima. Ipak, lekar će najčešće prepisati nešto dužu terapiju, kako bi se bakterije u potpunosti eliminisale, iako će pacijent uglavnom osetiti da tegobe nestaju već posle 48 sati od početka uzimanja leka.

 

Kako prepoznati urinarnu infekciju?

Bakterije u mokraćnim putevima se lako i brzo vezuju za zidove uretre i/ili bešike, tako da se simptomi urinarne infekcije javljaju relativno brzo. Prisustvo bakterija stvara neprijatnost ili bol, a najčešći simptomi su sledeći:

  • Peckanje ili bol tokom uriniranja. Ovo je ujedno i najčešći simptom.
  • Učestalo mokrenje. Najčešće osoba koja ima infekciju ima čestu i jaku potrebu za uriniranjem iako izbacuje samo neznatne količine urina.
  • Promene u izgledu i mirisu mokraće. Može se dogoditi da mokraća bude zamućena, da bude tamnije boje, ili da ima tragova krvi u mokraći.
  • Infekcije bubrega prate posebno teški simptomi, uključujući bol, povišenu temperaturu, vrtoglavicu i povraćanje. Ove infekcije mogu biti opasne po život ako se ne leče.

Infekcija uretre i infekcija bešike lako se razlikuju po simptomima. Za infekcije mokraćnog kanala karakteristično je peckanje, kao i nekontrolisano mokrenje manjeg obima, dok infekciju bešike prate konstantan bol, a naročito bol tokom uriniranja, uz mogućnost pojave krvi u urinu. Postojanje urinarne infekcije utvrđuje se jednostavnom analizom u laboratoriji, kada se i dokaže prisustvo velikog broja bakterija u urinu.

 

Specifičnosti infekcija kod žena

Kada kod žena dođe prve do urinarne infekcije pre 20. godine, može se reći da je žena nešto sklonija urinarnim infekcijama. Sklonost infekcijama tipična je i za žene čije majke imaju isti problem. Oko jedna trećina žena prvu infekciju ima do 24. godine i ukupno gledano više je žena koje prvu infekciju dobiju u mladosti nego kasnije, tako da žene koje do 30. godine ne dobiju nijednu infekciju najverovatnije nikada neće imati infekcije, jer poseduju veliku prirodnu otpornost i/ili imaju takve životne navike da rizik od infekcija svode na minimum. O dobrim navikama govorićemo u drugom delu bloga.

Period kada je potrebno obratiti najveću pažnju na pojavu urinarnih infekcija je trudnoća. Tokom trudnoće ureteri koji transportuju mokraću od bubrega do bešike su prošireni, čineći bakterijama penjanje kroz urinarni trakt lakšim. Infekcija bubrega do koje može doći na ovaj način opasna je i za majku i za bebu, ali za bebu može biti opasna i svaka druga urinarna infekcija, zbog mogućnosti prodora bakterija u matericu.

Žene koje su prošle kroz menopauzu nešto su osetljivije na urinarne infekcije, jer estrogen kod žena reproduktivnog doba štiti bešiku od bakterija.

 

Koje bakterije izazivaju urinarne infekcije

Za urinarne infekcije uglavnom je odgovorno pet bakterija:

  • coli: Najčešći krivac za infekciju, ova bakterija živi u digestivnom traktu zdravih osoba i većina sojeva ne izaziva probleme ni kada se unesu kroz hranu, međutim nanosi štetu urinarnom traktu ako prodre u njega.
  • pneumoniae: Još jedna bakterija koja se prirodno nalazi u crevima (kao i u ustima), ali je opasna ako se nađe u urinarnom traktu.
  • mirabilis: Bakterija odgovorna za većinu težih infekcija bubrega, često i za formianje kamena u bubregu.
  • faecalis: Prisutna u crevima i vrlo korisna za varenje, čak u meri da se može koristiti kao probiotik. Ova baketrija je čest izazivač urinarnih infekcija, a poznata je po visokoj otpornosti na antibiotike.
  • saprophyticus: Veoma česta bakterija prilkom kraćih, nekomplikovanih infekcija kod žena.

 

Seks i urinarne infekcije

Broj partnera ili nekorišćenje kondoma u manjoj meri doprinose razvoju urinarnih infekcija kod žena. Istraživanja pokazuju da žene koje su seksualno aktivnije imaju češće urinarne infekcije, međutim tada se uglavnom radi o ženama čiji je urinarni trakt zdrav i kod kojih se te infekcije mogu lako izlečiti. Manji broj žena sklon je dobijanju urinarnih infekcija prilikom promene partnera. Korišćenje kondoma sa spermicidima, ili spermicida u drugim oblicima, povećava šansu za dobijanje urinarnih infekcija, zbog čega većina lekara preporučuje ženama da ne koriste taj vid kontracepcije.

Ono što lekari savetuju jeste uriniranje posle seksa, jer se time značajno smanjuje šansa za pojavu urinarnih infekcija izazvenih bakterijama koje su potekle od partnera. Preporučuje se uzdržavanje od seksa u periodu dok traje urinarna infekcija. 

Postoji bliska povezanost između vaginalnih i urinarnih infekcija, jer urinarna infekcija može postati vaginalna i obratno. Iz tog razloga, vaginalne infekcije potrebno je momentalno lečiti (obaviti pregled kada postoji i najmanja sumnja), jer je prelazak bakterije u urinarni trakt često opasniji od same vaginalne infekcije.

 

Kako preduprediti urinarne infekcije

Unos dva litre vode nije samo fiziološka potreba, već i jedan od načina da se spreče urinarne infekcije. Što se urin duže zadržava u bešici to je veća šansa za razvoj infekcija, a osobe koje piju više vode češće će i urinirati. Sa druge strane, ako osoba unosi dovoljno vode, ali često odlaže uriniranje, to je recept za češće dobijanje urinarnih infekcija. Upravo zato, jedno od najjednostavnijih pravila koje je potrebno zapamtiti u vezi urinarnih infekcija glasi: idite u WC uvek kada osetite potrebu, bez obzira da li ste na poslovnom sastanku, u izlasku ili se bavite sportom. Kada je higijena u pitanju obavezno se posle urniranja obrišite od napred ka pozadi, kako bakterije iz digestivnog trakta ne bi ušle u urinarni trakt ili vaginu. Preporučljivo je i nošenje pamučnog veša, jer je pamuk materijal u kome najteže dolazi do razvoja i zadržavanja bakterija.

Brusnice su se u mnogim istrživanjima pokazale kao prirodno dostupan izvor materija koje sprečavaju urinarne infekcije. Brusnice su jedina hrana koja sadrži antocijadinine i proantocijadinine (skraćeno PAC). Ove materije, kada su prisutne u bešici, onemogućavaju bakteriji E. coli da se veže za zidove bešike jer se sam PAC vezuje za površinske ćelije bešike na isti način na koji se vezuje E. coli, tako da ako se bakterija pojavi ona ne može da se zadrži u bešici.

Vrsa brusnice koja ima dokazano pozitivna dejstva je severnoamerička brusnica, koja se masovno proizvodi u Kanadi i SAD i izvozi širom sveta. Najbolji efekat imaju preparati koji sadrže koncentrovane korisne materije iz brusnice, kao što su sirupi i praškovi, pri čemu preparati od brusnice mogu imati i druge sastojke, u uzavisnosti koji se problem tretira. Tako Urinal sirup, koji se može davati i deci, sadrži čist koncentrat soka brusnice, Urinal Express pH prašak, namenjen za brzo otklanjanje bolnih simptoma infekcija, sadrži kalijum i natrijum citrat, dok Urinal Nefro, nemenjen poboljšanju funkcije bubrega sadrži selen, ekstrakte lista masline i ekstrakt zečjeg trna.

Budući da postoji više sojeva E. coli, neki sojevi imaju jednostavniji sistem vezivanja za zdrave ćelije i njihovo vezivanje može zaustaviti i fruktoza iz pomorandži i grožđa, tako da su to neke od namirnica koje bi osobe sklone infekcijama trebalo da imaju u redovnoj ishrani.

 

Da li je urinarne infekcije moguće lečiti na druge načine osim antibioticima?

Iako se urinarne infekcije uglavnom leče antibioticima, protiv E. coli, bakterije koja je odgovorna za čak 85% urinarnih infekcija, moguće je boriti se i D-manozom. Reč je o šećeru, veoma sličnom glukozi, koji ima osobinu da "odvlači" bakterije u bešici od tkiva, jer je bakterijama lakše da se vežu za D-manozu nego za tkivo. Bakterija se zatim izbacuje zajedno sa urinom.

D-manoza se može uzimati uz terapiju antibioticima za E. coli, jer je komplemetarna sa antibioticima. Lekari često savetuju pacijentima da koriste D-manozu kada prepisuju antibiotike, budući da takva terapija uvek daje bolje rezultate. Međutim, manozu pacijenti mogu kupiti i bez recepta lekara. Korišćenje D-manoze daleko smanjuje šanse za ponovnu pojavu urinarnih infekcija, kako na kratak, tako i na srednji rok.

Na našem tržištu najzastupljeniji proizvod ovog tipa je D-Manozinn Protect, koji stiže u pakovanju od 10 kesica, što je dovoljno za terapiju jedne urinarne infekcije. Osim što smanjuje šansu ponovne pojave urinarne infekcije, D-Manozinn Protect ubrzava i otklanjanje simptoma infekcije. Za ovaj preparat nije potreban recept.

Još jedno dobro pomoćno sredstvo je ulje divljeg origana, koje pomaže da se smanji prisustvo brojnih bakerija u organizmu. Međutim, pomoćna sredstva ne smeju biti zamena za lekove. Veoma česta greška je i uzimanje antibiotika bez recepta, često kod osoba koje su već imale infekcije, misle da znaju šta im je potrebno i imaju pristup antibioticima. Zbog otpornosti bakterija na određene antibiotike izuzetno je važno utvrditi koja je bakterija u pitanju i koji njen soj prisutan u mokraći, zbog čega je ključno da antibiotik prepiše lekar.