Probiotici - važna pomoć za dobro zdravlje
Šta su probiotici i zašto ih je važno koristiti - pitali smo prof. dr Tomicu Milosavljevića, predsednika Naučnog odbora Udruženja gastroenterologa Srbije.
Dobre bakterije - tim protiv bolesti
Da li znate da u našim crevima borave prijateljske, probiotske bakterije, čija je zaštitna uloga u očuvanju zdravlja ogromna?
Upravo ove probiotske bakterije predstavljaju prvu liniju odbrane, tj. tim koji se oštro suprotstavlja kada izazivači bolesti, tzv. ’loše’ bakterije ili virusi, dospeju u naš organizam. Dobijamo ih na samom rođenju, kao dragoceni poklon od majke.
„Deca rođena prirodnim porođajem od majke nasleđuju oko 40 odsto crevne mikrobiote, dok deca rođene carskim rezom, koja ne dožive direktan kontakt sa majčinom mikrobiotom, imaju veći rizik da pate od ekcema ili drugih alergijskih oboljenja. Značaj crevne mikrobiote je veliki i za varenje, sintezu određenih vitamina, apsorpciju brojnih korisnih materija i samim tim ishranu celog organizma”, ističe prof. dr Tomica Milosavljević.
Bitno je postići balans u organizmu
Dok u crevima postoji balans, pri čemu je 85% dobrih bakterija u odnosu na 15% loših, govorimo o ravnoteži. Ali kada broj loših poraste, nastupaju problemi.
„Dokazana je veza promene crevne mikrobiote sa nastankom gojaznosti, šećerne bolesti, metaboličkog sindroma, kao i sa nastajanjem bolesti organa za varenje hrane, nervoznog debelog creva, zapaljenjskih bolesti creva, ali i raka debelog creva. Sastav crevne mikrobiote ima važnu ulogu i u regulisanju ponašanja. Postoji veoma važna interakcija izmedju mozga i digestivnog sistema, u kojoj bakterije i te kako učestvuju”, dodaje prof. Milosavljević.
Balans u našim crevima može lako da se poremeti usled bolesti, stresa, starenja, a posebno usled upotrebe antibiotika.
„Ako nekritičkim korišćenjem antibiotika uništimo naše mikroorganizme, onda kao što kukolj prevlada u žitu, tako Clostridium difficile prevlada u našim crevima i izazove bolest”, objašnjava profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Šta su probiotici?
Prema definiciji SZO probiotici su živi mikroorganizmi, tzv. dobre bakterije, koje u odgovarajućoj količini deluju povoljno na zdravlje pacijenta.
Kada ih treba koristiti?
Oni su nezaobilazni saveznici našeg organizma u slučaju: antibiotske dijareje, akutne dijareje uzrokovane Rotavirusima, zatim putničke dijareje, ali i preventivno - tokom i nakon antibiotske terapije. Probiotici se takođe preporučuju i u slučaju ozbiljnih bolesti.
„Na osnovu rezultata kliničkih studija donete su kliničke preporuke za upotrebu konkretno definisanih probiotika u slučaju lečenja i prevencije akutnog gastroenteritisa, odnosno akutne upale koja zahvata želudac i tanko crevo, a kao posledica se javlja i akutna dijareja”, napominje profesor Milosavljević.
Nisu svi probiotici istog kvaliteta
Za kvalitet probiotika važno je da proizvođači imaju dokumentovane i registrovane probiotske sojeve. Tako na primer probiotski sojevi koji dolaze iz Pasterovog instituta u Parizu imaju i svoju genetsku „ličnu kartu“.
„Važno je da postoji kontrola kvaliteta u procesu proizvodnje probiotskih bakterija kako bi se sprečila pojava genskih mutacija. One mogu da dovedu do prenošenja genetskih promena između bakterija budući da su u pitanju živi mikroorganizmi. Glavni problem svakako predstavlja mogućnost prenosa genetske promene koja dovodi do pojave otpornosti patogenih bakterija na antibiotike. Takav pristup kontrole eventualne genske mutacije prilikom proizvodnje probiotskih bakterija daje veliku sigurnost i lekaru i pacijentu”, poručuje prof. dr Tomica Milosavljević.
